beats by dre cheap

Nije lako biti fin

Nikada nije pricao puno.

Ali godinama odrastajuci uz takvu nepricalicu, ali autoritet, covjek iz njegove sutnje nauci mnogo.

Puno vise, nego sto naucimo od onih koji stalno pricaju.

Nije volio nepravdu i na bilo koju vrstu nepravde pokazivao bi negodovanje, ali opet bez puno rijeci.

Nije volio ni ljude koji bi sve samo grabili sebi, a pri tome zaboravljali pokazati postavanje ka drugim i njihovim stvarima.

Imao je pravu malu radionicu u podrumu na koju je bio ponosan.

Ako je vec mogao zaraditi, zasto ne bi i kupio, zasto bi posudjivao od nekoga, tako je razmisljao; i mada bi mu samo jednom godisnje mozda zatrebao taj i takav sarafciger, ili kakav kljuc odvijac uopste nije odustajo od namjere da ga ima.

Ali kada bi posudjivao, ocekivao bi da mu vrate na vrijeme.

Jedino bi gundjao duze nego obicno tada, kada bi morao prvi da trazi ono sto je posudio.

Bio bi tada jako nezgodan.

I nikad se nije mogao cudom nacuditi na takvo bahato ponasanje prema tudjoj i posudjenoj stvari.

Pitao bi se po milion puta: "Kako zna doci i zatraziti, a ne zna na vrijeme vratiti?!"

Nisu ga interesovali prolazni hirovi.

Ono sto je volio u mladosti, nekako kao da je ostajao tome vjeran i u starosti.

Samo te navike i zadovoljstva je prilagodjavao rodnom listu i najdrazim.

Zivot ga nimalo nije stedio.

Lomio ga je od rodjenja, kroz mnogobrojna iskusenja u velikoj porodici do ratova koji su harali preko njegove rodne grude.

Ali nikad se nije slomio.

Ni za cent.

Ostajao je svoj: dostojanstven, posten i cutljiv u osvajanju svojih zivotnih bitaka.

Rijetko bi kad pokazao prst na neciji grijeh, ili nevaljalost.

Ako bi to i uradio, pravdao bi ga njegovim, ili njenim neznanjem.

Svoje nikada nije izdao, niti klevetao.

Sutnjom ih je znao postidjeti na neke njihove nevaljale radnje.

Ali i sutnjom je pokazivao radost.

Samo bi mu oci zaiskrile, zmirnuo bi koji put vise na tek ukazanu radost i odmah bi svi oko njega znali da su na ispravnom putu.

Nije posustao do zadnjeg trena.

Ostao je svoj.

Oni koji su ga voljeli, nikada im nije smetao, a oni koji ga nisu voljeli su uzaludno pokusavali skriti da im je smetao. Njihova bi ih histericna ljubaznost odavala.

Jer, nikada nije volio previse ljubaznosti ni zbog cega.

A on bi onima koji su naucili citati iz njegovih pogleda, pogledom skretao paznju.

Kao upozorenje.

I to ne cesto.

I uspomenu koju ostavi na sebe, onim koji su znali prepoznati njegov pogled, uokviri dostojanstvom, postenjem...

Uokviri je u rucno izradjen okvir jednog zivota, sa svojim vlastitim alatom, sa slikom na kojoj citko, bez trunke mrlje stoje ispisane smjernice za dostojanstvo i postenje...

Bosna preko Oceana
http://zikejesilitoti.blogger.ba
26/01/2018 16:51